Крсто В. Марковић - У ноћи

У ноћи

Пала је ноћ… све је мирно,

Дневног жагора нема,

Сам вјетрић јоште пирка –

Лагано … као да дрема.

Звјезде трепте… сјаје мирно…

Међу се нешто зборе,

Или се смјеше само,

-То знаде онај горе. –

А мјесец, он ћутећ’… иде

И снове снива своје,

О путевима дугим

-Починио их што је.

А ја се Вишњем молим,

За слогу рода мога,

Да с њоме Српство спасе

Од јада големога.

У молби рекох: Боже,

Да ли ће доћи вр’јеме,

Да Србин слогом грљен

Већ збаци ропско бреме!?

Тад вјетрић јаче пирну

- И даље тамо пође –

А ја чух слатке р’јечи

Гђе шапће: Доћи ће, доће.

Подгорица (Црна Гора)

Крсто В. Марковић


“Голуб” бр. 18  1898.