уторак, 13. март 2018.

Мило Јововић - У туђини








У туђини

Ходио сам свуд по св’јету
И обиша’ сваку страну,
Да добијем себи храну,
Као пчела по цвијету.

Сусрео сам у мом путу,
Неприлика сваке врсте!
Ал’ сам био снаге чврсте,
Сносит’ сваку бијед љуту.

“Туђа земљо, туго моја”!
-Уздахо би чешће пута-
“Тешко оном који лута;
Ког’ не храни мајка своја.

Без срца су туђи људи,
У њих нема утецишта,
Помоћ’ туђем неће ништа.
Ледене су њине груди!”

Српски роде! мој честити,
Ој ти мила земљо моја,
Ти ћеш синку дат’ покоја
И мило га утјешити.

По твоме ћу – од сад крају –
Тражит твоје слатке хране.
Уживаћу моје дане
У слободи к’о  у рају.

Испод твога ведра неба,
Тебе харан вјек ћу бити,
И своју ћу крвцу лити
Сваког часа кад устреба.

Бар (Црна Гора), 1897.    Мило Јововић

“Голуб” бр. 22   1897.


















Нема коментара:

Постави коментар