Мило Јововић - Пјесми

Мило Јововић

Пјесми

Пјеват’ ћу те пјесмо моја!

Дању, ноћу, без престанка;

С тобом ћу се веселити,

Као славуј поносити –

До последњег мога данка.

Мила ми је дружба твоја,

Од ђетинства стобом дружим;

Низајућ’ те све по складу,

Ти ме тјешиш у мом јаду,

Не допушташ да затужим.

Мудри нека мудро зборе,

Ја ћу оно, што природа

Мени пружа по нарави;

Све у божјој пјеват’ слави,

И на понос мога рода.

Не мож’ ватра бит’ без дима,

Нит’ без пјесме срце младо;

Би природа он’јемила,

Кад ти с нама не би била –

Јад би св’јетом тада влад’о.

Сад помози, добри Боже!

Дај ми гласа, добре воље;

Ја ћу пјеват’ мајци својој,

Домовини милој мојој;

Што усмогнем љепше, боље.

А уз то се пјеват’ може,

Својој милој јединици;

Која младо срце чара

И веселост милу ствара,

Пјесниковој танкој жици.

У бару (Црна Гора), 1894.

Мијо (Мило) Јововић

“Slovanski Svet”  štev. 8   1894.