Мило Јововић - Србин

Мило Јововић

Србин

Слободан сам свету рећи

И с поносом казат’ јавно:

Да је моје име славно,

Да се Србин зовем ја;

Мом’ поносу, мојој срећи,

Нек’ завиди пакост туђа,

Храбре мишце, челик груђа,

У мене су, то нек зна.

Не бојим се свих страшила,

Што их људска рука створи;

Срба ништа не покори,

Он је увјек ост’о  јак;

Гле, Косово, на њем сила,

Хоће Срба да истражи;

Ал’ се бојним копјем снажи,

Одбијајућ’ ропски мрак.

Гледај борбе без престанка,

Кроз вјекове које води,

Узбуркано море броди,

Бранећ’ име, мили род;

Док је сунца, бјела данка,

Он ће остат’ вјеран роду,

Бранит’ име и слободу,

Његове је среће плод.

Бар (Црна Гора) 1901.  Мило Јововић

“Голуб” бр.10    1901.