Милошева песма
Када се вина поднапише, тада
Запева Милош, и глас му се меден,
Ко плима разли кроз собе у сведен
Трем на чардаку. Сва му душа млада
Затрептава у тој песми која чара,
Опевајућ у младачкој машти
Сва забрањена чекања у башти
И лица беља него снег са Шара.
Ах, пева Милош. И побратим Реља
Са много срца и страствених жеља
Слушао га. Топле сијају му очи.
Тек Марко мислећ на хук младих дана,
На дивну сеју Леке капетана,
Купу за купом намргођен точи.
Милош Видаковић “Царски сонети”
Нема коментара:
Постави коментар