недеља, 23. јул 2017.

Песма четврта

Песма четврта

Ви о наме не можете
никад ништа гнусно рећи,
све смо часно изгубили,
часно ћемо опет стећи.

Доћ’ ће опет ново доба,
биће опет крви доста,
к’о кад цело Куманово
покривено мртвим оста.

Кад Србија чак с Дунава
на Јадранско Море стиже,
и победи где год дође
те заставу своју диже.

К’о  Мердаре, Нагоричани,
Град Сјеница, Пазар-Нови
те херојска дела свуда
стварао је народ ови.

Стари Прилеп нашег Марка,
нова пљачка глади ваше,
и сад памти пропаст Турске
и потоке крви наше.

Па битољска поља равна
не беху ли сва у крви,
где херојска војска наша
вашу “браћу” силни смрви…

Кад се тресну Балкан цео
и загрме васиона
не беше ли на бојишту
и Наследник Српског Трона?

Па “Бакарно Гувно” где је? –
Можда и сад крваво је;
и тамо смо на бојишту
остављали кости своје.

Па Бардањолт и Брдица
и Тарабош суро-плави,
око Скадра на Бојани
што крвава вазда јави.

Па чак Једрен на Истоку,
што никада не би пао,
да херојски Народ Српски
и ту није жртве дао.

Где сте могли као Срби
турској сили отпор дати?
Лиле-Бургас никад неће
са Чаталџе љагу спрати!

Да ли знате што је рек’о
прослављени Шукри-Паша
да је и њег’ заробила
непобедна војска наша.

“Не  бих никад Бугарима
положио сабљу моју
а Србима предати је
сматрао сам за част своју”.

-Па Криволак, Ретке Букве,
издајничко дело ваше,
Говедарник, Брегалница,
равно Овче Поље наше.

Штип, Кочани и Струмица
и још много прошло што је,
све су скоре успомене,
што сведоче херој што је.

Осамдесет… пета… пета…
Нову прошлост треба знати:
Сливница вам никд неће
са Књажевца пораз спрати,

Који вас је једног дана
хиљадама мртвих стао,
док поново опет није
у херојске руке пао.

Још Босиљ-Град к’о  да гледа
вратоломно бегство ваше;
још бедеми под Видином
хаубице памте наше.

Још крвава Дрина тече,
шињели се возе плави;
још се није осушила
крв на Церу и на Сави.

А сад Аду-Циганлију
покривају многе жртве;
Још зелени Дунав носи
у далеко море мртве.

А Срем равни… и ту поче
за слободу српска војна,
па код Шехер-Сарајева
Гласиначка поља бојна.

Хан-Пијесак, Власеница,
Романија гора густа,
Калиновик и висока
Јахорина вечно пуста.

Мачков Камен, Цер, Гучево,
Рудник, Космај и Авала
свуд је славна српска војска
већој сили отпор дала.

И још многе битке што се
у прошлости нашој збише…
свак се диви те и трага
од Србина има више.

Димитрије М. Јефтовић-Полимац - Сећање на Отаџбину 



                 

Нема коментара:

Постави коментар