Страхиња Дакић

 Страхиња Дакић

Разбој цео застаде са дахом,

Блистав огањ од ножева сену

И све поље испуни са страхом

Кад Страхиња страшне чете крену.

Њих не реси диба и кадива,

Нити сјајне сабље аламанке,

Него гуња и шајкача сива –

Пропали им прсти кроз опанке.

Али очи занос тежак зали

И сагоре срца пуна ватре,

Бесан налет ровове провали,

А упорне кундацима сатре.

Свршено је. Код Јунковца села

Погинули купе се другари.

Страхиња је погођен сред чела.

И к’о  после навикнутих ствари

Пољем овце терају овчари.

Страхиња Дакић – Пешадијски мајор Страхиња А. Дакић родом је из Пожеге. Свршио подофицирску школу. Служио највише у XVII. и IV. пуку, у коме је био командир за време турског и бугарског рата. Између бугарског и аустријског рата командир жандармеријског одреда у Приштини и Куманову. Пао је као командант батаљона у XIX. пуку I. поз. код Јунковца. Врло добар стројеви официр. Јако дружеван. Жив, љутит, прек.

Милосав Јелић - "Србијански венац"