Сања Живановић

Александар Живановић-Сања

Сања Живановић

Гусле моје, струне јадованке,

Је ли у вас звука сем јаука,

Је ли песме за светлије данке;

Хоће л’ сунце иза мрачног хука;

Да л’ ће гора да окити висје

И шумарци да ресе раздоља,

Преко доља и сунчаних поља

Има л’ нежно да заигра лисје;

Биће л’ снова младалачких снова,

Девојачког првог уздисања –

Хоће л’ бити наких соколова

Ко што беше Живановић Сања?

Гусле моје, сетни разговори,

Вечна песмо славе и јецања,

На Лисици, на високој гори,

Онде беше Живановић Сања

У злу боју, у стрељачком строју,

Да бољега не има војника;

На прсима два му реденика,

Двоглав оро блиста у разбоју,

О појасу две су бомбе љуте,

Крај колена провирује кама,

Револверска ока на зло суте,

Брзометка танка у рукама.

Дете нежно, ал’ око од плама

И у оку силна бура спава,

О, тај огањ колена нам слама

И сажиже пород од Часлава,

Зато струне у гусала туже,

Зато ново пружи се Косово,

Огањ пламна поколења ков’о

И витезе кидао к’о  руже,

Замамио веселе ораче,

Зарђао плуге посред њива,

Дао сеји боле срца жива,

Мајци, љуби црне убрадаче.

Млади гају у првоме сјају,

Припреми се за болне тргаје,

Дете Сањо, мајкин уздусају,

Стегни срце за нове очаје,

Јер кад замре хучна борба прва

Раскинуће олово ти груди

И бол тежак, мученички, худи

Исписаће повише обрва;

Ал’ пре него гласник са Лисице

Јави гласе ојађену бабу,

Наше чете стајаће на Лабу,

Претходнице повише Ситнице.

Сања Живановић – Једна од првих жртава при прелазу границе 1912. био је четник Александар Ж. Живановић Сања, свршени техничар II године и једно од најкултурније деце, коју је Србија дала у оно време.

Милосав Јелић - "Србијански венац"