***

***

Испод Чука и Груништа гдје милион паде зрна

Кроз дубоке провалије шуми, хучи р’јека Црна

И вазда се разлијеже само једна пјесма иста…

По кристалној води свуда звијезда се јато блиста.

Међу њима мјесец сјаји, а пита га ратник млади:

“О, мјесече! Да ли знадеш шти ли моја жеља ради”

“Твоја жеља сузе лије и све ти се јадна нада;

Без слободе и живота ко и сваки сужањ страда.

Све је младу кињи, мори за даљином чежња нека!?

Све уздише код прозора и све бољу срећу чека…

Већ два љета пуна биће и година иде трећа

Још видјела сунца није свијета се и не сјећа.”

Тад умуче мјесец сјајни, а вјереник зборит заче:

“… Пољуби је међу очи! … И реци јој да не плаче!

И кажи јој да се нада у најљепше дане свете

И нек нашим пуковима Ловорове Венце плете.”

Димитрије М. Јефтовић-Полимац

Племенитим Кћерима Албиона

Ове строфе посвећује изгнаника душа бона,

Вама, добре, племените кћери славног Албиона,

Што вас свуда на бојишту слави српски ратник стари.

И вазда Вам на великом милосрђу благодари.

Војиште.                                                     Писац.