Богдан - Књазу Николи

Књазу Николи

Св’јетли Књаже, српска круно,

Црне Горе љути лаве!

Ти, што будиш величанство

Успаване српске славе!

Поборниче оне мисли,

Што је заче свети Сава;

Апостоле братске слоге

И браничу српских права!

Сјајно сунце, што разгониш

Српских јада вељу таму,

Свештениче узорити

У слободе српске храму!

Ти, поносе наших дана,

Несломљена вјеро тврда!

Са уздањем Српство гледа

У седморо твојих брда!...

И палећи огањ наде

У будућност славе нове,

У јунаке Црне Горе,

У синове Душанове. –

Једна нам се жеља рађа,

Једна молба небу лети:

Да у Српству раздробљеном

Ти подигнеш олатар свети.

На тај олтар да вјечито

Небо Славе в’јенац свија,

А у њему – Тебе, Књаже

Да поздрави Србадија …

Да увјенча чело Твоје

Душанова круна сјајна,

Да оживи царевина,

На Косово закопана.

У тој слави, дични Књаже,

Да поживиш многе дане,

Да испуниш аманете

Од Душана завјештане.

То су жеље, св’јетли Књаже,

Што их српска душа свија, -

То су наде, што их храни

У Николу Србадија …

“Живи, Књаже! Живи, срећно!

С Тобом наше наде живе –

Живи дуго, живи славно,

Уз соколе твоје сиве!...

А док небо небом буде,

И док тече кап у мору –

Клицаћемо: “Боже живи

Књаз Николу – Црну Гору!

Богдан

Глас Црногорца  бр. 48   1900.