недеља, 20. новембар 2016.

Андра Гавриловић - Сватови Милоша Војиновића

Сватови Милоша Војиновића

“Господо, збогом, и кићени свати,
У цара силног кад јездите дом!
Праштајте шалу … а ја задовољно
Сад Вучитрну мирно идем свом!”

Прозбори Милош кабаницу збаци
И засја дично к’о  јутарњи бог –
У чуду свати гледају га, стали,
Кулаша јунака када пусти свог …

Не прође много – царска клону моћ…
И онда дође вековита ноћ.

Прозорје прво – ране зоре трак
Обасја окно вучитрнског двора,
Позлати чудно рујно-мио зрак
Рубове неба и врхове гора. –

Војиновић Милош на ноге се диже,
Барјаке виде, чу чудноват јек.
Борије снажне примичу се ближе,
Ново је доба, нови свиће век:

“Сватови опет?” – “Јест, ал’ војно ти!
Невесту дому доведосмо твом!”
“Отварај, војно, Вучитрну врата,
Весел’ се другу давно жељеном!”

Прозбори мома. А Вичитрн тврди
Расклопи руке и отвори недра,
Капија шкрипну и у град уђе
Слобода млада, весела и ведра.

Весеље сватско … пламти неба круг
Војновић војно – Слобода му друг.

Андра Гавриловић


“Балкански Рат” бр. 19







Нема коментара:

Постави коментар