Сава М. Радовановић - У Небрегову

У Небрегову

-Слика из седамнаестог века-

Наредник Лука, стари ратник, поче:

“Дошло је време, децо, па смо и ми

Кренули напред. Балкан нек се дими,

А младе буле вино нек нам точе!...”

Слатко се томе насмејасмо… Потом

Пажљиво ратну уредисмо спрему…

И док се неки још смејаху њему,

Турци су живо наступали котом.

За борбу се тад развисмо… С Присата

Гранате турске Небрегово руше… -

Уморни, гладни и мокри до гуше,

Разбијасмо тврда царска врата… -

Пуцњава страшна преста… Већ се смрче…

И ноћ се хладна ухвати над селом,

Ко сенка туге над јуначким челом;

А груди наше од зиме се грче…

С једнога краја неба месец засја,

Љупко, ко ђердан везирове ћерке,

И светлост паде на трошне кућерке,

И мрка лица ратничка обасја.

Из Глигорове куће дим се диже…

Унутра један војвода и чета.

Све кршни људи. Младићско: стас, лета…

Ни једна душа не осећа гриже.

Мучна ће поноћ проћи… Рано сутра

Ми ћемо ићи напред, ведра чела

У снежној равни, до Маркова Села.

Прилеп ће да нас види тога јутра.

Флорина.                    Сава М. Радовановић

“Балкански рат” бр. 6   1913.