субота, 09. април 2016.

Јанићије Николић - Прилеп

Прилеп

Прилепе драги, наша славо стара,
Ти светилиште српскога имена,
О слико дивна из прошлости славне,
Колевко мила светлих успомена.

Ти ниси више оно што си био,
У златно рухо обучен си сада;
У теби нема Тирана љутих
Ни ропства, патње, страдања и јада.

На бедемима твојих утврђења
Застава српска сада се лепрша;
Песама српских свуд се гласи оре
Кроз твоје равни, преко твојих крша.

Пале су хорде дивљих Османлија,
Србин је за те своју крвцу дао;
Над тобом сада златно сунце сија,
А полумесец крвав је и пао.

О дико српска из прошлости давна.
Прилепе мили, наша славо стара,
Сада Марко може, после тешких дана,
С покојом да се у гробу одмара.


Шабац.                              Јанићије Николић


“Балкански рат” бр. 3   1913.







Нема коментара:

Постави коментар