В. K. – Љубисав - На бдењу ….

На бдењу ….

(У почаст брату Стевану Мокрањцу, нашем дичном композитору).

На бдењу сам прошла петка био,

Молио се, побожно и тио;

Молио за грешну душу своју,

И – за срећу, роде мили, твоју …

Црква света беше дупком пуна,

А певачи – над певачи круна –

Сложно, слатко, умиљато, јасно,

Прослављаху Творца велегласно.

Дивна песма сваком уву годи;

Дивна песма к небу ближе води;

Дивну песму и сам Господ воли;

Она милост за нас грешне моли.

Хвала нек је, теби, Стево, брате!

Песме оне, тако умиљате,

Занеше нас и узнеше тако,

Да за тренут умири се пако. –

Пак’о  срчбе, што нас јадне трује,

Што нам пропаст неизбежну снује,

Ако свађу продужимо даље,

Kоју пакост на дар нама шаље…

Ал’ куд одох? … На бдењу сам био,

Молио се побожно и тио,

А за ову грешну душу моју

И – за срећу, мили роде, - твоју!

Београд.                   В. K. – Љубисав.

Босанска Вила бр. 11  1894.