недеља, 07. фебруар 2016.

В. K. – Љубисав - На бдењу ….





На бдењу ….
(У почаст брату Стевану Мокрањцу, нашем дичном композитору).

На бдењу сам прошла петка био,
Молио се, побожно и тио;
Молио за грешну душу своју,
И – за срећу, роде мили, твоју …

Црква света беше дупком пуна,
А певачи – над певачи круна –
Сложно, слатко, умиљато, јасно,
Прослављаху Творца велегласно.

Дивна песма сваком уву годи;
Дивна песма к небу ближе води;
Дивну песму и сам Господ воли;
Она милост за нас грешне моли.

Хвала нек је, теби, Стево, брате!
Песме оне, тако умиљате,
Занеше нас и узнеше тако,
Да за тренут умири се пако. –

Пак’о  срчбе, што нас јадне трује,
Што нам пропаст неизбежну снује,
Ако свађу продужимо даље,
Kоју пакост на дар нама шаље…

Ал’ куд одох? … На бдењу сам био,
Молио се побожно и тио,
А за ову грешну душу моју
И – за срећу, мили роде, - твоју!

Београд.                   В. K. – Љубисав.


Босанска Вила бр. 11  1894.










Нема коментара:

Постави коментар