четвртак, 25. фебруар 2016.

Арсен Малеташкић - Бесмртни батаљон

Бесмртни батаљон

Било je давно —
Педесет прошло je лета.
Мало je остало живих
Који се јоште сећају
Када се оно Србија мала
Бранити стала.

Сила, грабљива и мрачна, крете
Да скрши народ мален ал свестан
Да падне цео за благо
СЛОБОДА што се зове!
И крете ћecap хорде своје.
Крв, румена и топла,
Зали бразде родних њива и шума;
Пожари питомих села светљаху
Ноћима на хоризонту;
Мртви лежаху непокопани,
Стакластих очију окренутих небу.
Оплакиваху мајке децу своју,
Деца очеве, сеје браћу,
A љубе домаћине своје.
Да ти je срце станац камен,
Пустило би сузу врелу
Над судбином горком народа мог!

Али јсдног сунчаног дана
Из града на Вардару —
Корака чврста и сложна  
Крете батаљон младића,
Цвет народа мог.
Осташе за њима школе,
Девојке очију суза пуних;
Остаде да шуми Вардар
О поколењу једном
Пуном живота и жара;
Остаде да прича нарашгајима
О Батаљону
ХИЉАДУ И ТРИСТА КАПЛАРА!
Одоше с песмом мајци —
Песмом што жртву тражи —
О мајци на чијем топлом крилу
Сазнаше
Да живот највећу вредност има —
Када се даје на пољу части!

OJ СРБИЈО, МИЛА МАТИ. . .
Поздрав ти певају деца твоја,
Деца што за Te умрети знају
С песмом пуном љубави и жара,
Синови твоји:
БАТАЉОН ХИЉАДУ И ТРИСТА КАПЛАРА.
И једног зимског јутра - -
Сунце не беше још пробило
Таму ноћну —

Уз тресак бомби и сложно “УРА” - -
Крете народна војска.
Пред сваком чете беше —-
Kao да васкрсну легенда стара —
По један из Батаљона
ХИЉАДУ И ТРИСТА КАПЛАРА.

Многи су тада пали пo пољима
Покривени снегом,
Ал остаде спомен — док народ овај живи —
Јер нигде се дотле чуло није
За поколење такво
Што на браник НАРОДА И СЛОБОДЕ стаде
С толико љубави и жара,
Kao што беше Батаљон ђачки-
БАТАЉОН ХИЉАДУ И ТРИСТА КАПЛАРА!

Арсен Малеташкић


СКОПСКИ ЂАЧКИ БАТАЉОН 1914.


— Батаљон 1300 каплара.  (Страна 572-3).









Нема коментара:

Постави коментар