петак, 01. јануар 2016.

Јово Г. Поповић - Погреб



Погреб
(Владимиру Ћоровићу)

Поноћ н’јема … зв’језде стале,
Угасла им св’јетлост жива,
По камењу сјенке пале,
Мртво ст’јење санак снива,
Небо мрачно, небо плачно,
На њем сјајне зв’језде гасну,
Кроз ноћ неко оплакује:
Херцегову земљу красну…

Поноћ н’јема… А Неретва
Жалостиво стјење пере,
Херцегова то је клетва,
Да се тако мучи, вере,
Ст’јење славно, ст’јење тамно,
Виш’ њег’ мјесец зв’језде гасну,
Кроз ноћ неко оплакује:
Херцегову земљу красну….

Поноћ н’јема … К’о  да бруји
На Неретви пјесма тија,
Ко је пјева, да л’ славуји,
Што ли тако тужна прија?
Пјесма мрачна, пјесма плачна,
Разл’јеже се кроз ноћ страсну,
Кроз ноћ неко оплакује:
Херцегову земљу красну …

Поноћ н’јема… Будно ст’јење
И Неретва хладна вода,
Скамењено покољење
И планина пуста , горда,
Сузе лију, пјесму вију
Глас им јечи кроз ноћ страсну,
Свети погреб – тугом круни:
Херцегову земљу красну…

Мостар, 1905   Јово Г. Поповић


Босанска Вила бр. 13 и 14   1905.














Нема коментара:

Постави коментар