среда, 04. новембар 2015.

Бранкo Аџемовић - Кроз снег и брда



Кроз снег и брда

Падином колона вукла се полако
Изнурена тугом, уморна од пута.
Вејавица оштра брисала je сбрда.
Групе избеглица расуто су ишле
Kao без пастира залутала крда.

Испод снега вире цокуле и шајке
Оних што на путу не могаше даље.
И док на видику задња светлост трне,
Суро вече пада пуно језног мука
Уз потмули урлик изгладнелог вука.

Мраз испија жедно наша трошна тела.
Душа под бременом очајно се вије
Неизвесност тишти као смртни ланци.
Изгледамо зору свесни шта дан носи.
Из заседа пуни зли албански кланци.

Hoh ко кристал ведра, ледан ветар хуји,
A no снежно - смрзло и храпавој кори
Развио се месец као мека свила.
Згрчено лежимо у страху од спања.
Једини нам заклон два шаторска крила.

Грасин*)


*) Бранкo Аџемовић



Гласник Српског историско-културног друштваЊегош’’








Нема коментара:

Постави коментар