петак, 06. новембар 2015.

Д. Драгутиновић - Београду

Београду

Ко ти досад није име скрнавио,
Београде лепи, историјо славна,
и ко ти још није ране наносио
мученички граде из времена давна.

Досад памтиш много разних епопеја
и много часова крвавих илсретних,
по теби је често расла пелен - леја
уместо лилија мирисних и цветних.

Кроз векове за те туђини се бију
и њихова крв се просипа по теби,
од постанка две ти реке темељ рију,
али ти побеђен још никада не би.

Изрована лица ранама безбројним,
Титан непобедни, ланце си кидао
и одолевао најездама бојним,
али никад ниси на колена пао.

Све си насилничке хорде сахранио,
под твојим стенама њихова су гробља,
и за сваком борбом твој се барјак вио
и сунце слободе грејало лик робља.

И данас те опет судбина прогони,
са васцелим Српством робом си постао,
алсутра кад звоно с твог зида зазвони
ти ћеш засијати ко пре што си сјао.

И док целим светом нове ватре жаре
и зраци слободе ропске душе заре,
твоје ране лече наше реке старе.

И кад се уздигнеш као оркан бура,
са твојих бедема одјекнуће: Ура!
снагом што све руши и оков растура.

1957    Д. Драгутиновић


Гласник Српског историско-културног друштваЊегош’’







Нема коментара:

Постави коментар