недеља, 5. јул 2015.

Душан С. Ђукић - Ловћен

Ловћен

Руњава му прса снијег с кишом бије,
Кроз  в’јекове вјечно он ту стражу чува
Он, плећати гигант, кога никад није
Зауздала сила, с мора ни са сува!

Па када га мотриш кроз мраморне ноћи
Замотана збиљом хладном, попут леда,
Чини ми се, да он у својој самоћи,

Забринутом шутњом у даљину гледа;
И да нас глас сваки, што га даје Бока,
Сјекне кивна муња из његова ока …..

Душан С. Ђукић, Цетиње 



Босанска Вила бр. 16   1910








Нема коментара:

Постави коментар