Раде Лубурић - Талик

Талик

Гдје год која капља кану

из љубави моје вреле,

све уве’ну и уса’ну

к’о што смртне жуди желе!...

Па ман’ душо, рајске сане,

а заволи  јаде сиње. –

и на тугу кап да кане

нестало би, мислим, и ње…

Све што земне груди грли

хладне смрти пољуб чека,

и вјеци би сви умрли

да Бог није да’ човјека…

Ал’ сва Творца творевина

махрама би била стида,

да послао није сина –

бједно људство да извида!..

Раде Лубурић, Краишта

Цетињски  Вјесник бр. 28  1911  (Ускршњи прилог)