недеља, 31. мај 2015.

Борислав Сл. Минић - Кроз пушчани дим

Кроз пушчани дим

-Борислав Сл. Минић-

1.      Црногорац

У добру, муци, миру  ил’  боју
Он никад ништа не приговара,
Он само једну, он зна за своју;
За домовину и Господара.

Ако је добро и зло ако је,
Нити се дичи, нит’  проговара,
Него прикрива за оно своје:
За домовину и Господара!

То му девиза, то му уздање,
То му нада то и правдање,
Тиме се диче, тиме и кара.

И када слави, и кад се бије
И кад ужива и кад крв лије
… За домовину и Господара!


2.      Ловћен

К’о дуб прастари из стољећа давних
Заштита добра што многима бива,
И ти си ник’о  да се у те скрива
Све што преоста из времена славних.

Нијем и хладан ти вјечито стојиш
Пркосиш небу, упиреш се бури,
Над том шестаре ту орлови сури
Поносан, смио ….. И одавно бројиш –

Пасове многе …. Ти ту бјеше сила
За оне што им би слобода мила
И што су у те трошно тијело скрили.

И срећа ето гдје се и то збило:
Све оно што се око тебе свило
Сад су ослободиоци и другима били.


3.      Бардањол

Љуља се земља, небо се тресе,
Праска и рика хори се, хучи
Бој силан траје …. Од свуда све се
Тек на Бардањол јуришем сручи.

Пушка застала и топ застаје,
Бајонет оштри ту груди пара
Коље се, дави …. Нико не даје
Да му се рука залуд одмара….

Турци у бјегство, Срби за њима
За тренут један лазина грозна;
На врху барјак казује свима
И да та стопа Србина позна ....

Још један понос Српскога рода
Што ће потомство наше да чара
Како се гине, тече слобода
“За домовину и Господара!”….

Три бијела дана и ноћи црне
Син дичан нашег поносног јата
С виса једнога на други прне
И све душмане за грло хвата….


4.      Хумке

Густи редови сад наши пали
И крвца врела земљу силно зали,
Ал’ ипак за то слабо ко год жали
Оне који су живот тако дали.

Не стеже туга наше груди више,
Ни јаук један из њих да се кида,
У оч’ма нашим сузе просушише;
Ниједан од нас за својим не рида.

Многи су пали к’о  да нису били,
Ал’ хумне оне што слободно стоје
Подвиге нових витезова броје.

И из те крви што су је пролили
Јуначно, храбро на понос свог рода,
Патничкој браћи никнуће слобода.


5.      Рањеници

Срећне вам ране!... Рањеници дични
Кршева ових. Ви сте показали
Бојев’ма  љутим , мејданима вични,
Како се дижу наши идеали,

Хвала и слава и срећно вам било!
Поносна лица на вас ми гледамо,
Ваше прегнуће родом уродило,
Зато се тузи никаквој не дамо.

Подвизи ваши сви на Бардањолу
И учинише конац нашем болу,
А радост бјеше душманину кратка

Тешке су жртве биле нашег рода,
Али без крви не  ниче слобода,
Зато побједа више нам је слатка.


6.      Поздрав с неба

О браћо наша!... Ви дјецо поносна
Земље нам дичне. Нема код нас бола.
Стигла је до нас вијест сад радосна
С бојишта љутог, са врх Бардањола.

Донијели је узорити  лави
С ким се раме ви уз раме бисте;
Нека се ваше име слави
Што нас херојски, братски осветисте.


7.      Пали хероји

Соколи дични! Дјецо ових гора
Миле нам земље за коју сте пали,
И за ствар општу.... Неишти нас мона (?)
Што сте животе ваше жртвовали –

На олтар земљи, за спас браће наше;
Јер из те крви вашега прегнућа
Никнуће оно, чег’  се многи плаше,
Никнуће сила српског ускрснућа.

Почин’те мирно, нек је слава вама
И покој вашој племенитој души!
За ваше жртве туга нас не гуши.

Вас земља крије, али не и тама,
Ваше се име у срцима блиста
К’о  на Голготи разапетог Христа.

“Браник”


Илустрована ратна кроника  Св. 25   стр. 205-206








Нема коментара:

Постави коментар