Фадил Куртагић - Ослободитељи

Ослободитељи

-Потпуковнику Живану Ранковићу-

Чекасмо вас дуго под бременом мука,

Невоља и патња и грехова старих,

Уздигнутих глава, срдаца и рука

Подижу се данас сињи убогари

Чув из труба ваших глас победних звука

И видев, где виш вас ореол се жари.

У оловној, мрзлој и вековној ноћи,

Што бејаше мучна као очај роба,

Слушајућ с гусала славу старе моћи

Чезнусмо за вама. - Ова наша соба

У чекању, хоће л’ прамен светла доћи,

Имагјаше задах безименог гроба.

И у тој тескоби, патњама и тами

Хрват, Срб, Словенац - робље, што већ пишти

Кроз стољећа дуга, трза се и чами

И у боли љутој с ране, што га тишти

Слушаше глас Марков, где га диже, мами

И шарца му, како од Прилепа вришти.

Иза сивих брда, суморних облака,

Куд се често наше очи одмараху,

Дојездисте нама. Посред овог мрака

Упалисте бакље и роба  у праху

Подигосте сунцу и с његових зрака

Здраво! - кличу мртви, што тад устајаху.

Фадил Куртагић - Стихови

(Властита наклада)

Исламска дионичка штампарија у Сарајеву 1919.