петак, 22. август 2014.

Милован П. Кораћ - Визија

Визија *)
(Г. Алији С. Коњхоџићу)

Прича што Вам некад каза стара јела,
О ужасној судбини мученичког рода;
О незнаном гробљу, смрти без опела,
Она мени рече да крв није вода.

У визији Вашој све су српске горе,
Што им крв и балчак поставише међе;
Безбројне су јеле што с тугом говоре,
Да гробове крију потомака и пређе.

Нараштај је сваки на гранама јела,
Подигао тела својих бесмртника;
А визија Ваша опустелих села,
Постала је ехо очајничког крика.

А та иста јела што Вам каза причу,
О стравичној судби бесмртних хероја,
Недавно ми рече:”Још мајке наричу
Над хумкама деце испод мојих хвоја.

Док широким друмом, у подножју доле,
Пролазе трговци робова и злата;
Продани се ено пред Мамоном моле,
А хероји мотре иза казамата.

Над тамноме небу изнад моје круне,
Из облака мутних израњају зраци;
То у гњеву Лазар Бранковиће куне,
Пред клетвом се страшном размичу облаци.

Обилић ће нови отуд да се јави,
Ту ће Бошко барјак да подигне пали;
А двоглави оро у победној слави,
Слетеће на Петров Престо на Авали.

Тад ће са мог врха да објави вила,
Сва незнана гробља где спавају диви
Што мреше с узвиком: Отаџбино Мила,
Ми мремо да Српство и Слобода живи.

Свештеник  Милован П. Кораћ


*) Ову песму спевао је православни свештеник  о.  Кораћ као
одговор на моју песму “Прича о роду”, која га је одушевила и инспирисала.

Споменица “Братства” 1954-1974
Уредник Алија С. Коњхоџић







Нема коментара:

Постави коментар