понедељак, 2. јун 2014.

Ф. Карабеговић - Дубровнику

             Дубровнику

Напољ               Ф. Карабеговић

Сто је љета, српски Дубровниче,
Одкада си са пр’јестоља пао;
Сто је љета, откад чемпрес ниче,
Гдје је њекад цв’јетак славе цвао.

Сто је љета, како морем твојим
Не чује се пјесма слободарка -
Ти пјевушиш, с тужним срцем својим:
“Бог је хтио! Срећа би нам - варка!”

Дубровниче, моја памет сања,
Да ћеш ув’јек душа српска бити,
Ув’јек ти се барјак наде вити.

Твојој слави, све ће да се клања,
Док је мора и његова жала,
Док је Српства и српских гусала.






Споменица о паду Дубровачке републике 1908.




Нема коментара:

Постави коментар