четвртак, 6. октобар 2011.

Запјевка виле паштровске над Борком Паштровићем (сестра жали брата)

Борко Паштровић


Тужбалица поводом смрти Борка Паштровића, артиљеријског мајора. Рођен у Крагујевцу 1875, а погинуо под Скадром 1912. Био је поријеклом из Паштровића од племена Новаковића.

"Кад Србија, мајка наша,
српски сине,
За слободу барјак диже,
барјактаре,
Ти се диже са Авале,
сив соколе
На лагана крила твоја,
крило брате,
И прелеће као орао,
орле брате,
Преко царства Душанова,
горски царе,
По крвавих разбојишта,
крви моја,
Па јуначка сави крила,
крилатићу,
На обали српског мора,
морска вило,
И започе љуту борбу,
убојниче,
За лијепо српско име,
живјело ти!
За слободу српског рода,
славило те!
Слушала сам пушку твоју,
осветниче,
Како српско име браниш,
мој браничу!
Гледала ти мушке руке,
снаго брате,
Како синџир с браће ломиш,
братска хвало!
Гледала сам сабљу твоју,
сабљо брате,
Како блиста у десници,
десна руко,
Над главама царских паша,
мој витеже!
А у развој љутог боја,
љути змају,
Сину муња проклетница,
муњо брате,
Са бедема тврдог Скадра,
боже, пао!
Али муња не удари,
ох, до бога,
Ни у камен ни у дрво,
Куку мени,
Већ у твоје мушко срце,
срце брате!
Ти јуначке очи склопи,
очни виде,
И у црно мене зави,
кукавицу!
Ко ће од сад чете водит,
четовођа,
Кроз планине и кроз горе,
војеводо?
Ко с вуцима друговати,
горски вуче,
Ко с мјесецем путовати,
мој мјесече?
Ко ће српске земље бранит,
Србо брате,
Од Турака и Бугара,
не било их!
Од Њемаца и Маџара,
не било их!
Коме Босну ти остави,
мили брате,
И са њоме Ерцег земљу,
мој соколе?
Што ће Сријем, земља равна,
рано брате?
Банат, Бачка и остало,
бане брате?
Што ће јадна твоја Бока,
сиротица,
Која те је одњивила,
куку роде?
Што питома Далмација,
сунце брате,
И лијепа Славонија,
славо брате?
Што Хрватска окована,
сестра наша,
И Истрија крви исте,
чуј ме, боже,
И сва српска равна поља,
мили брате?
Ал’ не брини, мирно спавај,
мој лабуде,
Украј твога српског мора,
чувамо те!
Бог ће послат’ дан велики,
чекамо га!
Запуцаће српске пушке,
брзометке,
А топови загрмљеће
громовима.
Што је наше, биће наше,
бог је с нама!
Што је српско-запјеваће
Што душманско-закукаће!

Саопштио Митар Крстов Суђић (од племена Главоч-Јунковић) из Петровца 1960. године.

Др. Јован Вукмановић – “Паштровићи”

Цетиње 1960

стр. 383-385




Нема коментара:

Постави коментар